O temama koje se prećutkuju.
Čemu objašnjenje žene?
Najveća glupost koja opseda muški rod, još od
vremena zagrizanja prve jabuke, je pokušaj shvatanja i objašnjena žene. Žene,
svoje, one koja mu se upravo svidela u prodavnici, u prolazu... Zamislite
muškarca koji se snabdeo sa stotinama sitnih alatki i kreće da objasni
sebi i drugima kuckanjem, grebanjem, od
čega je izvajana Nika sa Samotrake, ili Fidijina Afrodita, ili Mikelanđelova
Pieta... Zamislite lupe, skenere, spektograme i hemjuske analize boja kojima su
Renoar, ili Botičeli slikali žene
... Ti koji to rade uživaju u svojim otkrićima pigmenata boja, načina dobijanja
preliva, analiziraju struktura platna,
sastav kamena, otkrivaju mesta odakle se dopremila bezoblična stena, sve rade,
osim onog bitnog: ne primaju poruku umetničkog dela... A to je ono glavno. Zbog
čega je delo i nastalo.
Pokušaj za analizom žene, za objašnjenjem njenih
postupaka je isto što i lišiti sebe zalaska sunca, jer ono što se vidi je
iluzija, sunce je iza horizonta već sedam minuta pre nego što svetlost dopre do
nas. Zvezde na noćnom nebu su možda ugašene pre hiljadu godina, a ako to sebi
ponovimo u trenu kada ih gledamo gubi se osećaj lepog, čarobnog i
mističnog, prelazimo u racio.
I kao što je Kosmos matematički sklad koji se
nudi poput najlepše Iluzije, tako je Žena
zagonetka u kojoj se potpuno uživa samo ako joj se ne traži Rešenje.
Jer „objašnjenje“ žene je pokušaj razotkrivanje
nje Sada, a onaj ko je voli mora pristati unapred na jednu činjenicu, da je
voli i sutra kada ne bude zanosna i lepa kao danas.
Onaj ko pokuša da razdvoji svoj san o jednoj ženi
od realnosti iste, ne radi ništa drugo do bezuspešnog pokušaja razotkrivanja.
San će da izgubi, a saznanje će mu biti manje nego na početku.
Нема коментара:
Постави коментар