Uživate
li u seksu?
Želite li da poboljšate
svoj seksualni život?
Jeste li spremni da
probate nešto novo dok vodite ljubav?
Ako su vaši odgovori na
sva tri pitanja DA... Čak i ako su svi vaši odgovori NE... Desi li se da su vaši odgovori i DA i NE...
Onda je ova knjiga za
vas.
Za vas koji želite još
više da uživate, za vas kojima je potrebna veoma mala podrška da napravite novi
korak, ili iskorak iz onoga što vam se ne dopada i zbog čega ste ubeđeni kako
može bolje i lepše, drugačije i nezaboravnije.
Možda ćeneki imati primedbe na pojedina poglavlja ove knjige, uz
kometntar: „Ovo mene ne interesuje!“ Ili: „Ovo je sramota!“
Zašto bi to
interesovalo autora? Ova knjiga nije napisana da bi se svidela većini ljudi,
ili onima koji na seks gledaju onako kako su učili u svojoj prodici, vodeći
ljubav na identičan način kao njihovi roditelji i pet generacija u nazad.
Za takve preostaju samo
dve mogućnosti: da pređu na sledeći odeljak, ili da pročitaju to što ih trenutno „ne interesuje,“ pa da o svom stavu
razmisle u narednim danima. Naravno, njima „nikada neće pasti na pamet“ da, po
čitanju ove knjige, probaju nešto od onog o čemu se ovde piše, ali će im uvek
ostati zabeleženo u umu, kao mogućnost. E to je već jedna od svesnih namera
autora, koju ćemo da otkrijemo.
Ova knjiga nema „pravila“ u stilu: „Ovo se sme,
.. Ovo je zabranjeno,.. Ovo rade samo nevaljale devojčice,.. Ovo dobrim
dečacima ne sme da padne na pamet!“ već je želja da se kod čitalacau narednim
stranicama stvori podsticaj za upoznavanjesopstvenog tela i njegovih funcija,
istovetnosti i različitosti tela i psihe partnera, kako
bi svi lakše ušli u jedan drugačiji svet seksualnih doživljaja.
Na našem
jeziku je pre više decenija objavljena knjiga sa istim nazivom: „Seksualni
bonton.“ Kada se danas pogleda šta piše na tih čedrdesetak stranica teksta,
utvrdi se koliko se sve promenilo. Mnoge stvari, poput petinga, u vremenima vaših
majki i očeva su bile nešto čemu se
pridavao ogroman značaj, a danas skoro i ne postoje. Uz sve druge opaske,
knjiga je pisana sa isključivim obraćanjem muškom čitaocu, što je karakterističan
vid muškog šovinizma u svemu što prati seks.
Naravno da
knjige sa tematikom poput ove ne mogu da pišu seksolozi, jer oni u svakom
čovekovom seksualnom postupku, koji prevazilazi „misionarski položaj,“ vide
devijaciju, zaključke donose samo na osnovu izjave „svojih pacijenata“, a nigde
ne spominju svoja lična iskustva i otkrića, te seneprestano pozivaju na „naučnu
građu“. Seks je gotovo nemoguće da se simulira u laboratorijskim uslovima, a
oni koji pristanu na takav vid „kontrole“ su najčešće retki studenti. Na osnovu
njih, sigurno nemože da se donese ni približan zaključak šta se radi „kad se radi“. Za psihologe je
pre par godina oralni seks bio devijacija, analni perverzija, upotreba
seksualnih pomagala izvitoperenost, koja može da stvori veoma opasnu zavisnost,
a danas?
Ipak, uđimo
što pre u realnost.
Нема коментара:
Постави коментар